Dolazak Federike Mogerini u Beograd nakon brutalnog incidenta u Kosovskoj Mitrovici, znak je da je EU izuzetno zabrinuta kako će zvanični Beograd reagovati nakon toga, a očekuje se da će Srbija ubuduće mnogo oštrije zastupati svoje stavove, pa da se mogu očekivati i korekcije nekih rešenja koja su do sada dolazila iz Brisela, smatra politički analitičar Dejan Vuk Stanković.

Kako kaže, u Briselu su prepoznali da je ponašanje albanske strane pretnja briselskom procesu i da moze da dovede i do redefinisanja sporazuma, jer je, ističe, očigledno da obe strane ne postupaju isto u tom procesu.

Stanković kaže da to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić insistirao na novim pristupima u rešavanju otvorenih pitanja u odnosima Beograda i Prištine pokazuje da Beograd sa rezervom počinje da gleda na briselski dijalog.

- Srbija nije zatvorila vrata dijalogu i sada će oštrije nastupati i insistirati da se sve ono što je dogovoreno, sprovede što pre i što efikasnije, a sprovođenje dosadašnjih dogovora biće minimalni uslov da Beograd uzme aktivniju ulogu u tom procesu - naveo je Stanković.

Prema njegovim rečima, istupanje Sprske liste iz vlade Ramuša Haradinaja koja je izabrana tesnom većinom može da dovede do unutrašnje političke krize, budući da su albanske partije međusobno značajno antagonizovane.

Istovremeno, navodi , briselski proces dobija još jednu, kako kaže, opterećujuću okolnost, a koja je potpuno politički opravdana - da će srpski politički predstavnici sa KiM, u dogovoru sa državom Srbijom, ići u pravcu samostalnog formiranja ZSO.

Tu najavu, vidi kao vrstu replike na albansku indiferentnost i bezobrazluk po pitanju ZSO.

- Proces dobija novu dinamiku u kojoj će Srbija mnogo oštrije zastupati stavove, a to sve zajedno vodi ka tome da se zapravo udaljavamo od onoga što je trebalo da bude druga etapa u procesu normalizacije, a to je otvaranje pitanja sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine - mišljenja je Stanković.

Prema njegovim rečima, novi, verovatno i odlučujući, momenat za tok briselskog dijaloga biće i predlog rešenja kosovske krize koje najavljuje predsednik Aleksandar Vučić.

- To će verovatno biti ona tačka posle koje ćemo više znati u kom pravcu će se dalje odvijati odnosi između Beograda i Prištine, a samim tim i evropske integracije Srbije - kaže Stanković.

Smatra i da srpska pozicija u pregovorima sa EU ostaje ista kakva je i bila, jer je Kosovo suštinski politički uslov, koji je komplikovan i teško rešiv, ako Srbija ne dobije minimum zadovoljenja vitalnih, državnih i nacionalnih interesa.

To, pojašnjava, znači da je potrebno ponuditi Srbiji neki politički aranžman koji bi garantovao da ona neće biti politički ponižena i "pregažena albanskim ekspanzioništickim zahtevima".

Navodi i da EU želi da sačuva kredibilitet vrhovnog aktera u tom procesu, i kaže da mu se čini da nagoveštaj "novih pristupa" može da znači i korekcije nekih rešenja koja su do sada dolazila iz Brisela.

- Očigledno da je model dve Nemačke o kome se pričalo, nije primamljiv za Srbiju, jer on ni istorijski ni politički nije analogan sa situacijom na KiM, a ni američka logika jedinstvenog slučaja u međunarodnim odnosima po pitanju KiM nije nešto što je za Srbiju prihvatljivo - ukazuje on.

Zato bi, kaže, evropski zvaničnici trebalo da testiraju neka nova rešenja i da, u krajnjoj liniji, Srbiji ponude častan izlaz iz ove vrste političkog ćorsokaka, a i da suzbiju ne tako bezopasan albanski ekspanzionizam, koji nije pretnja samo Srbiji, već i šire u regionu.

- Novo rešenje za Kosovo, koje bi trebalo tražiti u okviru korekcije Briselskog sporazuma, moglo bi da podrazumeva zauzdavanje albanskog ekspanzionisa, častan izlaz za Srbiju iz političkog ćorsokaka i neki redefinisan predlog EU koji bi odbacio one pristupe koji su nesprovodivi na terenu, jer ne mogu da budu prihvatljivi za Srbiju - zaključio je Stanković.